Od Brodske do Eriksgatan 90b U ranim jutarnjim satima tog 9 aprila 1992 g . sam stajao na asfaltu te svoje "brodske ulice" kako smo je od milja zvali jer je vodila saobracaj pravo do Sl. Broda . Ja se sjecam kad je jos nije prekrio asfalt . Bila je bez vozila, mirna, prepustena nama djeci. Igrali smo na njoj futbal i po citav sat dok bi naisao automobil. U staroj kuci do mene stanovao je covjek koga smo svi zvali Stasko a da u stvari nismo ni znali da li mu je to pravo ime . Dobrocudan covjek sa govornom manom . I eto tog jutra su sva sjecanja o mojoj ulici prosla kroz mene kao one sekunde kratkog rentgenskog zracenja. Kao utrnula noga cekao sam svog najboljeg prijatelja da pokusam ublaziti strah od buducih zbivanja . I dosao je napokon Siljo taj ratni gradonacelnik mog grada u dugom proljetnom mantilu. Podsjecao me na likove detektiva iz starih Bogartovih filmova. Dijalog je bio vise nego kratak valjda zato sto je i meni i njemu bilo jasno sta se dogadja. Od onih veselih mladica 70- tih godina nije bilo ni traga. Moj prijatelj i ja po prvi puta u necemu nismo zajedno. Nasi pozdravi za rastanak su bili pozdravi nesporazuma svega oko nas . I krenuo sam sa porodicom u popodnevnim satima kroz Begluke sa velikom dozom "anestezije" u sebi. Cekajuci satima dozvolu za prelazak mosta i nisam bio svjestan stvarnog odlaska u nepoznato. Tih 2 minute prelaska mosta i tisina rodjena u strahu trajale su satim mislim... Ostavio sam svoju Derventu nekim zlim ljudima . Nekima od njih zemlja i kosti izbaci kao nesto sto njoj ne pripada. Zna li zemlja ocutjeti zlo? Moj grad je cutao kad sam odlazio . Ja ti grade mogu pobjeci tu sam brzi od tebe ali nikad ne mogu biti mudar kao ti. Sto ce se sve desiti moj grade s tobom bez mene ja ne znam ali pamti me po vremenu prije ovog nasilja i ludila . Nasilju i zlu se ne mozes suprotstaviti nasiljem jer to mu ide na ruku , pogoduje mu da jos vise raste. Ti ces mu se grade suprotstaviti dostojanstvom. Zlo se njega i ponosa boji. Ja Dervento odlaskom svojim o smrti i zivotu razmisljam. Ni jedno nije moje. Sve sam to naslijedio. Nisam dovoljno mlad da se smrti predam a da ne znam zasto !!! Od tebe ne trazim oprost ali trazim samo da popamtis ako stignes , da urezes sve sto je valjalo, onaj greben na glavnoj plazi, pijenje vode na Templu, Migicevog vucijaka u camcu, izlozbe Nihada H., Rokijeve provale na korzu, miris duhana iz lule Mice Jovanovica, i mnogo, mnogo toga da potraje u tebi i meni kao sto traje Zemlja. Okrenuo sam se tog 9 aprila i ni vidjeti te nisam mogao. U daljini sam cuo grmljavinu zlotvorskih topova ali i tvoj glas majko Dervento...........